NO KILL STRATEGIJA I CNR - CATCH, NEUTER, RELEASE

CNR kao metoda smanjivanja populacije preporučena je od strane Svetske zdravstvene organizacije i pokazala se kao izuzetno uspešna u zemljama Jugistočne Evrope (Rumunija, Bugarska) i Mediterana (Grčke), a primenjuje se sa velikim uspehom u zemljama Azije, poput Tajlanda, Indije, Balija, itd. Ovaj sistem se pokazao kao jedino rešenje problema, a ujedno je i najhumanije. Međutim, zbog dinamike populacije neophodno je da se 70% pasa u određenom geografskom području steriliše u roku od 6 meseci. Sa 75% sterilisanih jediniki, stopa rasta populacije postaje nula, nakon čega se broj pasa polako i prirodno smanjuje. Tako je Grčka sprovela kompleksnu studiju o broju pasa na ulicama pre i nakon primene CNR, pri čemu su svi psi obeleženi, vakcinasani, uslikani i ubačeni u sistem, iz čega se jasno videlo da se broj pasa po km2 nakon nekog vremena znatno smanjuje.

Sa druge strane, sistem poznat pod imenom no kill (strategija), koji podrazumeva smeštanje svih pasa u no kill azile, kao i očekivanje da će se na taj način problem rešiti, nisu realni. Mnogi no kill azili u svetu usled poteškoća sa kojima se suočavaju zbog velikog broja životinja i stalnog priliva novih zatvaraju se ili menjaju svoju politiku postajući kill azili. Ne može se očekivati da se životinje drže u humanim uslovima na neodređeno vreme. No kill azili tako postaju ideal koji je nemoguće ostvariti. Pre ili kasnije, psi u azilima će morati da se uspavljaju, pri čemu se navode brojni razlozi: preveliki izdaci za hranu i negu životinja u njima, stalni izvor zaraze i bolesti usled velikog broja životinja na jednom mestu (ako o psima brinu staratelji, ovakvih izdataka nema), pogoršavanje kvaliteta života životinja do tačke nemara, pritisci sa različitih strana i promena vlasti.

Obavezno kastriranje/sterilisanje vlasničkih pasa i mačaka takođe nije rešenje. Pod pretpostavkom da će za vlasnike koje ovo odbiju biti predviđeno novčano sankcionisanje, obavezno kastriranje/sterilisanje može samo da poveća rizik od bolesti, uključujući i zoonoze, jer će neki vlasnici u nastojanju da izbegnu sterilisanje svoje životinje, ali i kaznu, uskratiti joj veterinarsku negu (danas u Srbiji vlasnici izbegavaju čak da pse vakcinišu protiv besnila iako je to zakonska obaveza). U smislu kastracije/sterilizacije vlasničkih pasa, jedino rešenje koji je pokazalo dugoročnu efikasnost jeste dobrovoljna sterilizacija vlasničkih pasa, pa je tako potrebno stvoriti bezbedan, efikasan i dobrovoljan program kastracije/sterilizacije i učiniti ga dostupnim zajednici, sa programima i podsticajnim merama usmerenim ka segmentima stanovništva za koje se utvrdi da doprinose rastu broja napuštenih životinja.

Fokus treba da bude stavljen na načine kako poboljšati brigu o životinjama i stope udomljavanja pasa u našem društvu. Potrebno je da se kao zajednica oslobodimo pogrešne pretpostavke o potrebi smeštanja cele populacije pasa u azile. Umesto izgradnje no kill azila, treba izgraditi no kill društvo.

Oba ova sistema (CNR i No kill) preskaču UZROK pojave pasa na ulicama, a to je neodgovorno vlasništvo. Mnoge studije u svetu su pokazale da svega 20% vlasnika napušta svoje životinje, odnosno da važi pravilo 80/20: 80% problema napuštenih pasa dolazi od 20% stanovništva!

U pogledu Bora situacija je sledeća:

1. Nema infrastrukture, tj. azila!

2. S obzirom da mehanizmi za momentalno suzbijanje uzroka nisu uspostavljeni, sklanjanjem SVIH pasa u budući azil, vrlo brzo ulice bi popunili novi psi!

3. S toga se pokazuje neophodnim da se CNR apsolutno održi, ali da se sprovodi na dosledan način i ispunjavanjem propratnih uslova (obavezno vraćanje na staništa, podrška medija i edukacija) jer ekonomski on je održiv s obzirom da opština izdvaja novac samo za sterilizaciju, a ljubitelji snose sve druge troškove!

4. Kombinacija CNR-a i no kill azila bila bi idealno rešenje za rasterećenje ulica Bora.

Ovakav pristup problematici bi nesumnjivo uštedeo enormna sredstva gradu, ali on zahteva ozbiljan, kontinuiran, dosledan i temeljit rad. Stičemo utisak da za sve ove godine nije postojala volja da se neko uhvati u koštac sa tolikim poslom, već se radije pribegava radikalnim zahvatima, koji po pravilu promašuju cilj, a iz iskustva tvrdimo da uvek budu na štetu životinja.

Ovaj naš pristup treba posmatrati kroz prizmu našeg cilja da se problem reši što pre, ali i da njegove rezultate odmah osete kako građani tako i životinje.

STAVOVI UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA BEBAN

Smatramo da je u opštem društvenom interesu neophodno definisati koncept odgovornog vlasništva kao obavezu svakog pravnog ili fizičkog lica od čije brige zavisi opstanak životinje (vlasnik, staratelj, odgajivač). Odgovorno vlasništvo podrazumeva:

· Obezbeđivanje životnih uslova u kojima životinja ostvaruje svoje pravo na pet sloboda.

· Smanjenje rizika da životinja povredi ili prenese zaraznu bolest na vlasnika, druge ljude i druge životinje u okolini.

· Smanjenje rizika od zagađivanja i drugih oblika uništavanja životne sredine.

· Smanjenje rizika od lutanja i gubljenja životinje, čime bi bio prekinut odnos odgovornog vlasništva, što bi dovelo u pitanje ostvarivanje pet sloboda i stvorilo rizik od povređivanja i širenja zaraznih bolesti. Insistiramo na obaveznom uspostavljanju sistema registracije i identifikacije životinja, što je mera obezbedjivanja od gubljenja.

· Humanu eutanaziju životinje kojoj su usled starosti počele da otkazuju osnovne životne funkcije, ili koja je neizlečivo bolesna ili povređena, tako da njen oporavak nije moguć, a njen dalji život bi bio izvor stalnog bola i patnje.

Zlostavljanje životinja je svako postupanje ili nepostupanje, svesno ili iz nehata, koje narušava njenu fizičku, psihičku i genotipsku celovitost.

Zlostavljanje životinja se ispoljava kroz:

· Nemar u odnosu na vitalne potrebe životinja, kao što su - potrebe za hranom, vodom, skloništem, prostorom za odmor, defeciranje i uriniranje

· Fizičko zlostavljanje, kao što su batinanje, šutiranje, bičevanje, gonjenje, prisiljavanje na prekomeran rad, vuču ili trening, koji prevazilaze kondicionu izdržljivost životinje, neodgovarajući načini hvatanja, obuzdavanja i smirivanja životinje, kao i neodgovarajući načini nošenja ili transporta životinje

· Psihičko zlostavljanje kao što su onemogućavanje ili lišavanje životinje da zadovolji svoje osnovne etološke potrebe, sprečavanje životinje da iskoristi prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje od strane čoveka primenom fizičke sile, drugih životinja ili nadražaja nesvojstvenih životinji koji prouzrokuju strah, patnju i osećaj nesigurnosti, lišavanje životinje da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste i/ili različite vrste, i svi drugi oblici nanošenja životinji bola, patnje, straha, nesigurnosti, fizičkih povreda ili prouzrokovanja smrti

Životinjama čiji opstanak zavisi od čoveka, kao što su domaće, ogledne, ljubimci i divlje životinje u zarobljeništvu, moraju biti zagarantovani uslovi života specifični za njihovu vrstu.

Mora im biti zagarantovano PET SLOBODA!!!

1. Sloboda od gladi i žeđi, omogućavanjem stalnog pristupa dovoljnim količinama kvalitetne hrane i vode, koja održava zdravstveni status i vitalnost životinje.

2. Sloboda od fizičke, termalne i psihičke neudobnosti, obezbeđenjem prostranog smeštajnog ambijenta u kojem životinja može da zauzima prirodne stavove i položaje tela, da ispolji priprodne hodove, da se samoočisti, da se okrene oko svoje uzdužne ose u stojećem i ležećem položaju i da se protegne; obezbeđenjem odgovarajućih mikroklimatskih uslova, skloništa od vremenskih nepogoda i predatora.

3. Sloboda od bola, povreda i bolesti - omogućavanjem kvalitetne veterinarske nege (preventivne mere, brza dijagnoza i tretman).

4. Sloboda od straha, stresa i patnje, gajenjem životinje u uslovima koji joj pružaju osećaj sigurnosti i udobnosti.

5. Sloboda da ispoljava normalne oblike ponašanja karakteristične za vrstu.

Ukoliko se ovi uslovi ne mogu obezbediti životinji, smatramo da se onda ona ne sme ni gajiti, a razlozi zbog kojih se životinje iskorišćavaju moraju se stalno preispitivati.

ČEMU TEŽIMO

Udruženje za zaštitu životinja BEBAN teži:

• sprovodjenju programa masovne sterilizacije i vakcinacije pasa i mačaka lutalica po NO KILL i CNR sistemu;
• izgradnji prihvatilišta za napuštene životinje;
• udomljavanju životinja;
• registrovanju svih problema u vezi sa nehumanim odnosom prema životinjama i preduzimanju adekvatnih akcija radi sprečavanja istih;
• lečenju i pomoći životinjama;
• davanju priznanja pravnim i fizičkim licima koja pomažu udruženju;
• promovisanju odgovornog vlasništva;
• edukaciji stanovništva.